Bitna stavka u nastavi klavira je nabavka instrumenta. U ovom videu ću vas upoznati sa različitim vrstama klavira, specifičnostima na koje treba obratiti pažnju a takođe ću navesti I koji od njih su pogodni za onlajn nastavu I kućno muziciranje.

Sve klavire možemo podeliti u dve velike grupe prema načinu dobijanja tona I to na akustične I električe klavire.

Kod akustičnih klavira ton nastaje tako što pritisak na dirku, aktivira sistem poluga (mehanizam dirke je tema za sebe, kojom se ne bih bavio u ovom članku) na čijem se kraju nalazi čekić čija je glava obložena posebnom vrstom tkanine. Nakon što svirač pritisne dirku, čekić udari žicu I tako nastaje ton. Budući da je mehanizma složen, ima više delova, da bismo pritisnuli klavirsku dirku I pokrenuli  sistem poluga sa kojim je dirka povezana, potrebna je  odredjenu jačinu pritiska I upravo je to veoma bitna karakteristika akustičnih klavira, da su dirke akustičnog klavira ”otežane”. 

Zahvaljujući ovakvom mehanizmu, akustučni klaviri imaju velike izražajne mogućnosti. Jači pritisak na dirku proizvodi glasniji ton, slabiji pritisak proizvodi tiši ton, sve u svemu, ovakav mehanizam reaguje na različitu vrstu dodira I pruža sviraču široku paletu tonskog izražavanja. Upravo je to razlog zbog koga se u svakoj većoj  koncertnoj salim, I na svim takmičenju pijanista nalaze akustični klaviri. Što se tiče akustičnih klavira možemo ih podeliti u tri grupe: Pianino, polukoncertni I koncertni klavir.

Pianino, polukoncertni I koncertni klavir. Od sve tri navedene vrste akustičnih klavira, za kućno muziciranje, najbolja opcija je pianino. Pianino ima uspravno postavljen ram za razliku od polukoncertnog I koncertnog klavira tako da zauzima najmanje prostora. Ima velike izražajne mogućnosti I preporučio bih ovaj klavir svakome ko planira da se na duže staze bavi sviranjem klavira. Pogodan je kako za učenike muzičkih škola, studente muzičkih akademija, I sve zaljubljenike koji na amaterskom nivou planiraju da se bave sviranjem klavira u nekom dužem period.

Ova vrsta klavira  pruža autentični osećaj klavirske dirke prilikom sviranja I ogromnu paletu izražajnih mogućnosti, koju ne može u potpunosti replicirati ni jedan električni klavir.

Bez obzira na vreme koje provede u vašem vlasništvu, pijanino ćete uvek prodati po ceni  po kojoj ste ga i kupili.

Loše strane ovog klavira su što, iako najmanji od svih akustičnih, pijanina su teška I do nekoliko stotina kilograma, tako da je poduhvat uneti ga u kuću ili stan. I z aovaj poduhvat će vam biti potrebno bar četiri amatera, ili dva profesionalca.

Akustični klaviri su takodje I veoma glasni, tako da ako planirate da ga smestite u stambenu zgradu, možda ne bi bilo loše pre kupovine popričati sa komšijama…

Takodje akustični klaviri zahtevaju redovno štimovanje, bar jednom godišnje št će vas koštati od 50 do 100 eura.

Polukoncertni I koncertni klaviri su veoma slični pijaninu po principu dobijanja tona I mehanizmu. Glavne razlike su što su dosta veći od pijanina I zbog toga što je ram preko koga su razapete žice u vodoravnom položaju. Pružaju bogatiji ton, i glasniji su od pijanina. Ove dve vrste klavira su pre svega namenjene muzičkim školama, manjim odnosno većim koncertnim salama, kako bi se na njima održavale različite vrste muzičkih manifestacija. Polukoncertni klavir ima širu namenu, i  na njemu se izvodi klavirska muzika, ali se koristi i u svrhu korepeticije odnosno pružanja harmonske pratnje drugim instrumentima odnosno pevačima. Koncertni klavir je pre svega namenjen izvodjenju složenih klavirskih kompozicija, klavirskih koncerata, pijanističkih takmičenja i sl.

Zbog svojih dimenzija, snažnog tona, i cene, ni polukoncertni a naročito koncertni klavir nisu najpogodnije rešenje za kućno muziciranje.

Ovakav instrument je potreban profesionalnim pijanistima. Takodje zna biti prisutan kao raskošan komad nameštaja u domovima izuzetno imućnih ljudi,  koji svedoči o bogatstvu i ukusu njegovog vlasnika.

Druga vrsta klavira, veoma prikladna za kućno muziciranje, su električni klaviri. Osnovna razlika iz koje proizilaze sve druge je način dobijanja tona.

Kod električnog klavira ispod svake dirke se nalaze senzori koji mere brzinu I jačinu pritiska na dirku. U zavisnosti od podataka koje senzori prikupe, aktivira se odgovarajući sempl – snimak akustičnog klavira. Kada kažem aktivira se, to znači da nakon pritiska na dirku klavir reprodukuje ton odredjene visine boje I jačine u skladu sa informacijama koje su senzori prikupili prilikom pritiska. Pošto se kod elektičnog klavira na ovaj način dobija ton, ne postoji potreba za komplikovanim mehanizmom kakav ima akustični klavir, pa je i dirka električnog klavira sama po sebi dosta lakša I gotovo da ne pruža nikakav otopor prilikom sviranja. Medjutim, kako bi se sviraču omogućio osećaj sviranja pravog klavira, dirke električnog klavira su “veštački” otežane dodavanje tegova na svaku dirku.

Ovakav način dobijanja tona ne pruža ovom instrumentu izražajne mogučnosti kakve imaju akustični klaviri, ali budući da je tehnologija napredovala I ovaj instrument ima zavidne izvodjačke mogućnosti i ogromna večina slušalaca neće  primetiti razliku izmedju akustičnog I električnog klavira.

Pod dinamičkom klavijaturom se podrazumeva da dirka reaugje na snagu pritiska, tako što snažniji pritisak aktivira glasniji ton, a slabiji pritisak aktivira tiši ton. Ovo je standardna karakteristika svih novijih električnih klavira. Ipak, proverite da li klavir koji želite da kupite ima ovu karakteristiku tako što ćete pritisnuti neku od dirki snažnije a neku manje snažno. Ako primetite razliku u jačini tona koja pritom nastane, klavir reaguje na snagu dodira, dakle ima dinamičku klavijaturu.

Dirke električnog klavira su veštački otežane kako bi se simulirao osećaj sviranja pravog klavira, I postoji više tipova dirki:

Hamer mehanika se odnosi na dirke koje su otežane kako bi   simulirale  otpor dirke koji nastaje prilikom sviranja pravog klavira. 

Postosji I “graded” tip otežanih dirki koji još vernije simulira otpor dirki pravog klavira. Kod električnih klavira sa tom vrstom klavijature, dirke dubokog registra su otežane većim opterećenjem u odnosu na dirke u srednjem registru. Dirke u viskom registru su najmanje otežane. Ova vrsta dirki u najvećoj meri replicira osećaj sviranja pravog klavira. 

Pored ove dve vrste postoje I poluotežane klavijature kod kojih je dirka manje otežana nego kod akustičnog klavira.

Najkvalitetnije su graded dirke, zatim hamer mehanika a tek onda klavijatura sa poluotežanim dirkama.

Prilikom odabira električnog klavira, treba obratiti pažnju na kvalitet sempla, odnosno na zvuk koji se čuje kada pritisnete dirku. Neki od proizvodjača električnih klavira, ponose se time što za zvuk svojih klavira koriste snimke, najboljih brendova akustičnih klavira, kako bi korisnicima njihovih proizvoda obezbedili maksimalan užitak u plemnitom tonu prilikom sviranja. Ali ima i onih brendova čiji klaviri ne zvuče tako sjajno, čak naprotiv. Zbog upravo navedenog  , prilikom kupovine klavira zamolite prodavca da vam nešto odsvira, ili pusti neku od snimljenih kompozicijan na klaviru ili sami nešto odsvirajte. Ako je zvuk koji klavir proizvodi prijatan, i verno oslikava zvuk pravog  akustičnog klavira, ako ne zvuči jeftino, klavir je prošao test.

Pod polifonijom kod električnog klavira, misli se na broj tonova koje instrument može da reprodukuje u isto vreme. Pravilo je što više to bolje, ali evo nekih odrednica:

• 32–64 tona: pogodni za početnike
• 128 tonova: pogodna za srednji nivo, I zadovoljiće I potrebe izvodjenja najzahtevnijih kompozicija.
• 192–256+ tonova: idealno za profesionalne izvodjače I “lejerovanje” više instrumenta

Za informavcije o polifoniji raspitajte se kod prodavca ili pročitajte u specifikaciji proizvoda

Kućni električni digitalni klaviri predstavljaju savremenu alternativu akustičnim instrumentima, namenjenu pre svega za upotrebu u domu. 

Dolaze sa postoljem, imaju dva ili tri pedala i ugrađene zvučnike, što omogućava potpuni doživljaj sviranja bez potrebe za dodatnom opremom. Savremeni električni klaviri veoma verno repliciraju i zvuk ali i osećaj dirke akustičnih klavira. Po izgledu su takodje vrlo slični akustičnim pijanima, ali su znatno lakši i niži, što ih čini praktičnim za manje prostore. Imaju mogućnost podešavanja jačine zvuka a i sviranja sa slušalicama. 

Zbog fine razlike koja postoju u zvuku i klavijaturi, koja ipak postoji u odnosu na akustični klavir, nije idealan izbor za učenike koji planiraju profesionalnu karijeru pijaniste

Stage piano je pre svega namenjen izvodjenju muzike na sceni, ali se može koristiti i za kućno muziciranje.

Osnovna prednost ovog instrumenta je  što se može nabaviti po veoma povoljnoj ceni. Takodje, ovi instrumenti su veoma lagani i prenosivi.

Ni ovaj instrument nije pogodan za buduće profesionalce, iz razloga koje smo naveli za digitalni klavir. Ovaj instrument, se prodaje bez postolja, često bez pedala, a neki nemaju ni ugradjene zvučnike.

Postoji dosta vrsta sintisajzera: Analogni, digitalni, radne stanice, aranžeri, midi klavijature….

Ovi instrumenti su pre svega namenjeni muziciranju u bendu, uživo ili u studiju.

Sintisajzeri su klavijature koje imaju veliki broj  semplova, medju kojima je i zvuk akustičnog klavira. Lagani su i prenosivi.

Dirka nije otežan a veoma često dirka na sintisajzerima je I manja od klavirske. Najvećibroj sintisajzera nema dinamičku klavijaturu.

Da biste moigli da koristite sintisajzer u nastavi instrument potrebno je da ima bar 61 dirku, zvučnike I da je dobro naštiman. Ovo poslednje kažem jer postoje veoma jeftini sintisajzeri koji se mogu kupiti u kineskim prodavnicama a čija cena govori o kvalitetu proizvoda….

Na osnovu svega što sam rekao u ovom članku,  instrumetni koji su najpogodniji za kućno muziciranje su :

1. Električni digitalni pijano

2. Pijanino

3.Stage piano

U tabeli koja sledi, uporedio sam instrumente po odredjenim kriterijuma, što će vam nadam se, pomoći da donesete odluku prilikom kupovine.